30.04.2018

Uyg‘ur yozuvidagi qadimiy matn: Dolodoy yodgorligi



UYG‘UR YOZUVIDAGI QADIMIY MATN: 
DOLODOY YODGORLIGI

Dolodoy yodgorligi 1955-yilda mog‘ul arxeolog Ts.Dorjsuran tomonidan topilgan. Matn qadimiy uyg‘ur (so‘g‘d) yozuvida taxminan, 791-792-yillarda yozilgan. Matnni dastlab, A.M.Shcherbak 1958 va 1961-yillarda nashr qildirgan. Qayta o‘qish jarayonida ba'zi o‘rinlar o‘zgartirilgan.

Matndan shahzoda Bo‘g‘az tiginning faoliyati, u yashagan shaharning obodligi va shaxsiy g‘alabalari, 30 yoshida o‘ldirilishi, qadimiy turkiy jang taktikalari, taxtning o‘gay otaga o‘tishi, Bo‘g‘az tiginning Turgash, Qarluq va Tabg‘ach koalitsiyasiga qarshi kurashgani haqidagi qimmatli ma'lumotlarni angalsh mumkin. O‘gay ota deyilganda Ediz qavmidan Qutlug‘ qog‘on tahmin qilinadi. Xitoy manbalarida Chuy-tsyun deb yoziladi va "farqli shajaradan" degan ma'noni bildiradi. 
Yodgorlik matni transkriptsiyasi
1. Er atytm boγaz tegin jeti jigmir jašymta bul-uluγ-ta
2. sül[e]dim. Myŋ jont aldym. Toquz jigirmi joqum-ta
3. öki sunčtu tačyγ-un sunlundy  ………
4. ydtym. jarγan-ta eŋitü toqγm tolu[q]
5. tübünče tölüg kisre türges bolču ögüz-[te]
6. altym. Ben otuz jašym-ta otun-ša söntim
7. töplet baba ögej  tegin el tükdi kisre
8. men etni-ke ....... [etintim]
Tarjimasi:
Er ismim (o‘smirlik ismim) Bo‘g‘az Tigin. O‘n yetti yoshda Bul-ulug‘da
Safarga chiqdim. Yag‘mo qilib ming otga ega bo‘ldim. O‘n to‘qqiz yoshga kirmasdan
qo‘mondon sifatida safarga yuborildim. (2 so‘z o‘qilmagan)
yo‘lladim [dushmanni] kirdim va tiz cho‘ktirdim molini [mol-mulkini] butunlay tortib oldim.
Oxirigacha to‘lasin (qilgan ishiga javob bersin) undan keyin Turgacha
Bo‘lchu daryosida tiz cho‘ktirdim. Men o‘ttiz yoshimda olov kabi so‘ndim (vafot etd’m).
Ota O‘key shahzoda [davlatni] boshqar! Undan keyin davlatni boshqardi.
Men ishlarimni [tugatdim].


Prof. Dr. Karjaubay SARTKOJA (Qozog‘iston) ma’ruzasi asosida 
Ma'rufjon Yo'ldoshev tayyorladi.



22.04.2018

Чўйр ёдгорлиги

ЧЎЙР ЁДГОРЛИГИ 
Чўйр ёки Чўйран ёдгорлиги Мўғилистоннинг Сансар-Ула (ёки Бага Сансар) тоғининг этакларидаги қўрғонда Иккинчи кўктурк хоқонлиги даврида ўрнатилган қабртошдир. 
682-691 йиллар оралиғида ўрнатилган деб ҳисобланилади. Баъзи қарашларга кўра, Чўйр ёдгорлигидаги ёзув туркий халқларга оид энг қадимий туркий матндир. Яъни Култигин, Билга хоқон ва Тўнюқуқ ёзувларидан анча олдин ёзилганлиги аниқланган. 
Матн 135х43 см катталигидаги қалинлиги 46 см бўлган инсон кўринишидаги тошнинг олд қисмига ўйиб ёзилган. Мутахассислар фикрига кўра, ҳайкал нисбатан қадимийроқ даврга оид бўлиб қабртош сифатида кейинги даврларда қўлланилган. Жами 6 сатрдан иборат ёзув инсон шаклидаги ёдгорликнинг бўйин ва қорин оралиғига ўйиб ёзилган. Матннинг тўрт сатри тепадан пастга қараб, қолган икки сатри эса пастдан тепага қараб ёзилган. 
1928 йилда Жамтсарано Цеевен ва Сандсурен томонидан топилган ёдгорлик 1929 йилда Улаан Батор тарих музейига келтирилади. Ҳозир ҳам ўша музейда сақланади.
Ёдгорлик Тун унвонли икки киши номига ўрнатилган. Улар матнда Тун Билга ва Тун Еген Эркин дея қайд қилинган. Ўлим тарихи "? йилининг учинчи ойининг еттинчи куни" деб кўрсатилган. Йил қисми ўчиб кетган лекин Элтариш хоқон ҳукмронлигининг бошланғич даврига яъни Хитой асоратидаги туркий қавмларнинг Элтариш хоқон давлатига сиғиниши даврида ўрнатилгани айтилади. Тун унвонли кишиларнинг бош вазир мақомидаги ёки хоқоннинг яқин қариндошлари эканлиги таҳмин қилинади. Ўйиб ёзилган 6 сатрлик матнда "отларини, туяларини (яъни мол-мулкини) ташлаб кетган (яъни ўлган) Тун Билга ва Тун Еган Эркиннинг ортда қолганларнинг Элтариш хоқонга тобелик туфайли ҳузур ичида яшашлари" насиҳат қилинади.   
Матнларни Тўлуқ исмли киши ёзган. Матн якунида Тўлуқ ўзига бахт тилаши қайд қилинган. 

Матннинг мазмуни: 
Элтариш хоқонга тобе бўлинг, қувониб севиниб яшанг. 
Учинчи ой(нинг) еттисида айрилдик от(дан) туядан (мол-мулкдан)
Тун Билга
Тун Еган Эркин
Тўлуқ ёздим. Бахт тила менга. 

(Интернет маълумотлари асосида тайёрланди. Маъруфжон Йўлдошев)