2.06.2019

"Ҳикомиёти ханда"дан ҳикматлар





“ҲИКОМИЁТИ ХАНДА”ДАН ҲИКМАТЛАР







Машғул бўлмоқ масъуд бўлмоқдир.


Олий руҳ ўзгага мухтож бўмаган руҳдир.


Дунё фидокорларникидир.


Нажиб эҳтирослар, нажиб қалблар учундир.


Ишлашга аҳд қилмоқ билан ишлаш орасида кўп фарқ бор.


Одамзод ҳақиқатлардан воз кеча олади аммо хаёлларидан асло.


Энг муҳим насиҳат шу: уламо олдида тилингни, аёллар даврасида кўзингни тий.


Тилингнинг ақлингдан олдинда юришига изн берма.



(“Hikemiyat-ı Hande”)
Маъруфжон Йўлдошев таржимаси

20.01.2019

Митти ҳикоялар устаси (мақола)



МИТТИ ҲИКОЯЛАР УСТАСИ
XX асрнинг охирларидан бошлаб дунё адабиётида ҳажм жиҳатидан ниҳоятда қисқа, мазмунан теран ҳикоя тури пайдо бўлди ва шиддат билан оммалашиб борди. Бугунги кунда деярли ҳар бир халқ адабиётида бундай асар намуналарини, муаллифларини ва муҳлисларини учратиш мумкин. Турк адабиётида ана шундай қисқа, митти ҳикоялари билан танилган уста ёзувчи Фарид Эдгу бўлади.
Фарид Эдгу митти ҳикояни шундай тушунтиради: “модданинг энг кичик зарраси – атоми бўлганидек, ҳикоя марказида ҳам мағиз бўлади, митти ҳикоя ана ўша мағизни англатишдир.” Арастунинг “ибтидонинг боши йўқ, интиҳонинг охири. Аммо ўртанинг боши ҳам охири ҳам бор” деган машҳур гапи бор. Фарид Эдгу ўз митти ҳикоялари ҳақида гапирар экан, “бу ҳикояларнинг боши ҳам охири ҳам йўқ. Улар ўртанинг ҳам қоқ маркази ҳақидадир. Боши ва охирини ўқувчига ҳавола қилганман. Худди (ўхшатишни маъзур кўргайсиз) Тангри бизларни ҳаётнинг қоқ марказига отиб юборгани каби.” Аслида ҳам минимал ҳикояларнинг шаклу шамойили ҳаётга ўхшайди. Улар ҳам ҳаёт мисоли мунтазам ўзгаради, янгиланади, ривожланиб боради.  
Тунги қоровул
Истасанг, тунда шу ерда қолишинг мумкин, деди менга.
Бу таклифмиди ёки раҳми келдими, тушунолмадим.
Тунга, зимистонга бурдим нигоҳимни. Tашаккур айтдим.
Афсуски қололмайман, дедим. Кутаётганим бор.”  
Фарид Эдгу асарларини ўқиганда, дастлаб, жумлалар тарқоқ, қаҳрамонлар суҳбати қовушмагандек, бир-бирига алоқасиздек туюлади.  Аммо синчиклаб қарасангиз, матн структурасининг зичлигини, ниҳоятда пухта ўйланганлигини сезасиз. Юқоридаги ҳикояда 27 та сўз бор. Тун сўзининг 3 марта такрорланиши зимистоннинг моҳиятини теранлаштиришга хизмат қилади. Қаҳрамон ички нутқидаги тушунолмадим феълидан сўнг мавҳумлик янада қуюқлашади. Қаҳрамон нигоҳини зимистонга тушуниш ва кўриш мумкин бўлмаган мавҳумликка қаратади. Ташаккур яшаб ўтилган ҳар он учун айтилади. Маънили, маънисиз, нима бўлса ҳам ҳаётнинг ўзи ташаккурга арзийди. Афсуски қололмайман, дейди қаҳрамон йўловчи. Кутаётган ким ёки нима? Одамзоднинг бу дунёда бир йўловчи эканлиги, дунёнинг бир муддатлик қўнимгоҳ эканлиги, “қол” дегувчиларнинг ҳаммавақт мавжудлиги, “кутгувчи”ларнинг ҳам мудом борлиги... Фано ва бақо, умрнинг бевафолиги, ўлимнинг барҳақлиги, икки эшик ораси ва мангу дарбадар ҳақидаги маълум ва машҳур ривоятлар, ҳикоятлар... Мазкур митти ҳикояларни ўқир экансиз буларнинг бари хаёлингиздан ўтиши шубҳасиз.
Унинг “Товуш” деб номланган митти ҳикоясини ўқиб кўринг, унинг замиридаги маънолар қатламини тез англайсиз:
– Ким ўлибди? деди бир товуш.
– Ким ўлдирибди? деди бошқа бир товуш.
– Неча киши ўлибди? деди учинчи товуш.
– Қачон ўлдиришибди? деди нотаниш товуш.
– Ўлдирган ҳам ўлади, деди таниш товуш.
– Учови ҳам норасида, деди ғалати товуш. – Бештаси аёл, деди айни товуш.
– Қаёққа кетяпмиз, деб сўради кекса товуш. – Билмайдигандек гапирма, деди ёш товуш.
 – Ростдан билмайди, деди охирги товуш.
Тўққиз фарқли товушнинг диалогидан ташкил топган “Товуш”даги қаҳрамонлар характер жиҳатидан тўла шаклланмаган, хира образлар ҳисобланади. Исмлари йўқ,товушлари бор. Кекса ёки ёш эканлиги ошкор қилинади холос. Тўққиз овоз, тўққиз товуш, аслида ўлимга ва сабабиятга бўлган муносабатини саслари, овозлари орқали билдирмоқда. 
Фарид Эдгу ўзининг митти ҳикояларида фавқулодда мазмунга мос фарқли ва янги шакллар қидиради. У ўз асарлари орқали турк тили ифода имконларининг нақадар кенглигини, оз сўз, сиқиқ жумлалар билан не чоғли теран ва сермазмун фикрларни ифодалаш мумкинлигини кўрсатиб берди.
Маъруфжон Йўлдошев
20.01.2019.

4.01.2019

Хитой халқ мақоллари (II)




ХИТОЙ ХАЛҚ МАҚОЛЛАРИ (II)

鸟朝凤 (bǎiniǎo-cháofèng)
Барча қушлар анқога таъзим қилади.
Раҳбар донишманд бўлса, эл-улус миннатдор бўлади.

百川归海 (bǎichuān-guīhǎi)
Барча дарёлар денгизга оқади.
Пешонага нима ёзилган бўлса ўша бўлади.

百足之虫死而不僵 (Bǎizú zhīchóng sǐ’ér bùjiāng)
Қирқоёқ ўлгунича биланглайди.
Букрини гўр тузатади. Ўрганган кўнгил ўртанса қўймас. (Ўз фикридан ёки ўрганган амалларидан қайтмайдиган кишилар учун ишлатилади.)

败军之将不可以言勇 (Bàijūn zhī jiàng bù kěyǐ yán yǒng)
Мағлуб қўшиннинг қўмондони қаҳрамонлик ҳақида гапира олмайди.
Муваффақиятсиз киши ўз ишларини намуна қилиб кўрсата олмайди.

大海包藏着许多秘 (Dàhǎi bāocángzhe xǔduō mì)
Катта денгизлар ҳақида афсоналар кўп.
Эл эътиборидаги кишилар ҳақида ҳар хил гап кўп бўлади.

豹死留皮,人死留名 (Bàosǐ liúpí rénsǐ liúmíng)
Қоплон ўлса пўсти қолади, инсон ўлса номи.
Инсон ўзидан яхши ном қолдириш учун ҳаракат қилиши керак.

鸡报销 (Chénjì bàoxiǎo)
Хўрознинг қичқириғи тонгдан хабар.
Яхши ишларнинг албатта бир хабарчиси бўлади.

水有源,木有本 (Shuǐ yǒu yuán, mù yǒu běn)
Сувнинг манбаи, дарахтнинг илдизи бўлади.
Сабабсиз нарсанинг ўзи йўқ. Ҳар ишнинг бир сабаби бўлади.

冻三尺非一日之寒 (Bīngdòng sānchǐ, fēi yīrí zhīhán)
Дарё бир кунда музлаб қолмайди.
Муаммолар ечилмагунча катталашиб бораверади. Ҳар қандай масала ўз вақтида ҳал қилиниши керак.

鳖千里 (Bǒbiē-qiānlǐ)
Оқсоқ тошбақа ҳам минг чақирим йўл босади.
Инсон ҳаракат қилса қўлидан ҳар қандай иш келади.

不入虎穴,焉得虎子 (Bùrù hǔxué, yān dé hǔzǐ)
Қоплоннинг инига кирмай қоплонни тута олмайсан.
Баъзи ишларда таваккал (риск) зарур бўлади.

苍蝇不盯无缝的蛋 (Cāngyíng bùdīng wúfèng de dàn)
Пашшалар синиқ тухум атрофига йиғилади.
Касалликлар заиф инсонларни топади.

垒最容易从内都攻破 (Bǎolěi zuì róngyì cóngnèi dōu gōngpò)
Қалъани забт этишнинг осон йўли ичидан забт этишдир.
Рақибнинг сирларини ўрганмай туриб уни мағлуб қилиш қийин.

车到山前必有路 (Chēdào shānqiǎn bì yǒulù)
Арава тобга келганда йўлини топиб кетади.
Масаланинг ечими топилса, тез ҳал бўлади.

丑媳妇总得见公婆 (Chǒuxífu zǒngděi jiàn gōngpó)
Келин қайнонасига бир куни албатта ўз юзини кўрсатади.
Қанча яширсанг ҳам барибир ёлғон ошкор бўлади.

出生牛犊不怕虎 (Chūshēng niúdú bùpà hǔ)
Янги туғилган бузоқ қоплондан қўрқмайди.
Ёшлар қўрқувсиз бўлади.

船到桥头自毁之 (Chuándǎo qiáotóuzì huìzhí)
Етиб олсак ўша кўприкдан ошамиз.
Вақти келганда албатта ечими топилади.

世上没有不带刺的玫瑰 (Shìshàng méiyǒu bù dàicì de méiguī)
Тикансиз гул бўлмайди.
Беайб парвардигор. Ҳар қандай кишининг ҳам қусури бўлади.

单单吃来饭是不行的 (Nǐ dāndān chīlái fànshì bùxíng de)
Ошни ёлғиз еб маза қилмайсан.
Саҳоватсиз бойликнинг ҳузури бўлмайди.

单个儿棋子不卖 (Dāngè’er qízǐ bù mài)
Шахмат тоши битталаб сотилмайди.
Баъзи нарсалар бир бутун бўлганда аҳамиятга эга.

单丝不线,读书不成林 (Dānsī bù chéng xiàn, dúshù bù chénglín)
Бир тола ипдан арқон, бир дарахтдан ўрмон бўлмайди.
Биргаликда қилиш мумкин бўлган ишларни бир киши бажара олмайди.

山高挡不住太阳 (Shāngāo dǎng bùzhù tàiyáng)
Тоғ баланд бўлгани билан қуёшни тўса олмайди.
Ҳақиқатни яшириб бўлмайди.

或者把老虎打死,或者被老虎吃掉,二者必居其一 (Huòzhě bǎ lǎohǔ dǎsǐ, huòzhě bèi lǎohǔ chīdiào, èrzhě bìjū qíyī)
Ё қоплонни ўлдирасан ё ем бўласан, бошқа йўл йўқ.
Баъзан муаммоли вазиятларда ўзингга мақбул бўлмаган йўлни танлашдан ўзга чоранг қолмаслиги мумкин.

他山之石,可以为错 (Tā shān zhīshí, kěyǐ wéicuò)
Қарши тепадаги тош билан бу ёқдаги ёнғоқни чақиш мумкин.
Бошқаларнинг фикрларига қулоқ солиб муаммоларни ҳал қилиш мумкин.

山陡路 (Shāndǒu lùxiǎn)
Тепа тик, йўл бузуқ.
Вазият мос эмас. Баъзи ишларнинг ижобий ҳал бўлиши учун вазият уйғун эмас.

腹水难受 (Fùshuǐ nánshōu)
Тўкилган сувни териб бўлмайди.
Айрим хатоларни кечириб бўлмайди.

鹰飞得高 (Lǎoyīng fēi dé gāo)
Бургутлар баланд учади.
Ақлли кишиларнинг мақсадлари аниқ, орзулари баланд бўлади.

虿有毒 (Fēngchài yǒudú)
Арининг игнасида заҳар бор.
Одамларнинг сабрини синашга уринма.  

干打雷不下雨 (Gān dàléi, bù xiàyǔ)
Бетиним гулдурайди аммо ёмғирдан дарак йўқ.
Гап кўп, ҳаракат йўқ.

甘蔗没有两头甜 (Gānzhe méiyǒu liǎngtóu tián)
Битта шакар қамишнинг иккала учи ҳам ширин бўлмаслиги мумкин.
Танланган йўлнинг ҳар иккиси ҳам муваффақиятли бўмаслиги мумкин.

工欲善其事必先利其器 (Gōngyù shànqí shì, bì xiānlì qíqì)
Устанинг асбоби занг тутмас.
Ўз ишини яхши билган одам хатога йўл қўймасликка ҳаракат қилади.

狗不嫌家 (Gǒu bùxián jiāpín)
Ит камбағал эгасининг уйини қўриқлашдан толмайди.
Ҳар кимга ўз уйи, оиласи, яқинлари ардоқли.

狗嘴里吐不出象牙 (Gǒuzuǐli tǔbuchū xiàngyá)
Ит тишидан фил тиши ясаб бўлмайди.
Нодондан донолик кутиб бўлмайди.

海水不可斗量 (Hǎishuǐ bùkě dǒuliáng)
Денгизни косада ўлчаб бўлмайди.
Мутафаккир ва эл-юртни бошқараётган кишиларнинг хатти-ҳаракатига, асарларига муносиб кишиларгина баҳо бера олади.

合抱之木生于毫末 (Hébào zhīmù, shēngyú háomò)
Улкан дарахт ҳам миттигина уруғдан униб чиқади.
Ҳар қандай муваффақият ҳам илк одимдан бошланади, буюк ишлар кичик ташаббуслардан ҳосил бўлади.

狐狸尾巴总是要出来的 (Húlí wěiba zǒng shì yào chūlái de)
Тулки думини яшира олмайди.
Ёлғончининг ёлғони бир куни албатта ошкор бўлади.

鸡多不下蛋 (Jī duō bù xiàdàn)
Товуқ кўпу тухум йўқ.
Гап кўп натижа йўқ.

经过艰苦奋斗就不能胜利 (Bù jīngguò jiānkǔ fèndòu jiù bùnéng shènglì)
Жангга кирмагунча зафар қозона олмайсан.
Ҳаракат қилмай ҳеч нимага эриша олмайсан.

江河行地 (Jiānghé xíngdì)
Дарё ўзанида оқади.
Тақдирда ёзилгани бўлади.

鸡随鸡,嫁狗随狗 (Jiàjī suíjī, jiàgǒu suígǒu)
Tовуқ товуққа боқар, ит итга.
Ҳар ким тенги билан.

狡兔死走狗烹 (Jiǎotù sǐ, zǒugǒu pēng)
Айёр қуён овлангач, тозига эҳтиёж қолмайди.
Иш битти эшаги лойдан ўтди мақолига мос вазиятларда ишлатилади.
(Маъруфжон Йўлдошев таржимаси)

2.01.2019

Азим Суюн қайирмалари


AZIM SUYUN QAYIRMALARI


Yaqinda "Akademnashr"da o‘zbekning donishmand shoiri Azim Suyunning "Ey do‘st yoxud Azimnoma" deb nomlangan kitobi qayta to'ldirilgan holda nashr qilindi. (Akademnashr, 2018) Bu kitobda oldingilariga kirmay qolgan she'r va aytimlar o‘rin olgan. Shoir o‘z asarlariga nisbatan "qayirmalar" ta'birini qo‘llaydi. Kitob ham ikki qismdan iborat bo‘lib "She'riy qayirmalar" va "Nasriy qayirmalar" deb nomlangan. "Qayirma" so‘zi izohli lug‘atda quyidagicha izohlanadi: 1. Qayiriladigan, qaytariladigan; bukiladigan; buklama. Qayirma pichoq. - Qayirma yoqa ko‘ylak ustidan, kiyib olgan yangi choponni. E.Rahim. 2. Egilgan, bukilgan, qayrilgan. Uzun yog‘och boshiga bog‘langan qayirma uchli o‘tkir temir oydinda yaltirardi. J.Sharipov. 3. Tepki (miltiq, to‘pponcha va sh.k.). Taniqli adabiyotshunos olim Qozoqboy Yo‘ldoshev esa mazkur so‘zni shunday ochiqlaydi: "Qayirma so‘zi tilimizda obdan yetilgan, tobiga kelgan narsa, ish, harakat, amal ma'nolarini anglatadi. Jumladan, qayirma patirni o‘zbek qishloqlarida tajribali kayvonilargina yopa oladi. barchaning ham qo‘lidan kelavermaydi. (...) Ko'rinadiki, qayirma so‘zida qayishlik, ya'ni pishiqlik, puxtalik ma'nosi bor. Qayirma  janridagi bitiklarning Azim Suyun ijodida aynan keyingi yillarda paydo bo‘lgani ham shu bilan izohlanadi. Ijodkor muayyan hayotiy bosqichlardan o‘tib, yetarli turmush tajribasi va kerakli poetik mahorat orttirgandan keyin o‘z ijodida yoniq yurak harorati bilan falsafiy fikrchanlikni uyg‘unlashtira olish imkoniga ega bo‘ladi. Shunda ijodkorning bitiklariga ko‘chgan tuyg‘ulari o‘qirmanlariga boshqacha ta'sir qiladi, ularni noyob sezimlar, hikmatomuz fikrlar bilan asir etadi."
Elimizning qahramon shoiri Abdulla Oripov Azim Suyunning qayirmalariga alohida e'tibor berib ularni mustaqil janr sifatida e'tirof qilinishi zarurligini ta'kidlagan edi. Mana o‘sha buyuk shoirning e'tirofi: 

Qayirma – mustaqil janr

Keyingi yillarda adabiyotda, xususan, she’riyatda yangilik yaratishga, ya’ni har xil uslub va shakllarni yangilashga bo‘lgan intilish kuchaydi. Bunday qiziqish nafaqat yosh qalamkashlar, balki bir qadar suyagi qotgan ijodkorlar orasida ham yaqqol ko‘zga tashlanmoqda. Men, ayniqsa, atoqli shoirimiz Azim Suyunning bu boradagi izlanishlarini alohida ta’kidlashni istardim.

Azim Suyunning qayrilmalarini ko‘pdan buyon kuzatib kelaman. Bu qayrilmalar Sharq mumtoz she’riyati ummonidan “suv ichayotgani”, ya’ni Umar Xayyom, Sa’diy Sheroziy, Ahmad Yassaviy, Alisher Navoiy, Bobur kabi ulug‘ donishmandlarimiz asarlaridagi donolik, teranlik, ixchamlik, lo‘ndaliy kabi fazilatlarga eshligi, ayni paytda, eng qadimiy davrlarda tog‘-toshlarga o‘yib yozilgan bitiklardek aniqligi bilangina emas, balki shakldagi yangiligi bilan ham e’tiborga loyiqdir.

Biz ruboiy, tuyuq, fard degan janrlarni bilar edik. Menimcha, bularning qatoriga “qayirma” ham alohida janr bo‘lib qo‘shiladi. Chunki Azim Suyunning g‘ayrati va mehnati bilan “qayirma” ham mustaqil janr xususiyatlariga ega bo‘ladi. “Ey do‘st” degan satr murojaatdangina iborat emas. U turli o‘rinlarda turlicha ohang va ma’no kasb etmoqda. To‘rtlikni ma’no va shakl jihatidan yangilamoqda. Shu bilan Sharqda ming yillardan beri o‘zgartirib bo‘lmaydiganday tuyulgan to‘rtlik, eng muhimi, yangicha ruhda ko‘rinmoqda. 

Shoirimizning bu yangiligi adabiyotda albatta e’tirof etiladi. Azim Suyunga ergashib bu yo‘lni davom ettirishga bel bog‘laydiganlar ham chiqishiga shubha qilmayman. 

Abdulla Oripov,
O‘zbekiston Qahramoni, 
O‘zbekiston xalq shoiri,
2003 yil “Tafakkur” jurnali
EY DO‘ST
(She’riy qayirmalar)

Ey do‘st!
Tangrim Odam Atoni odam yaratdi,
Momo Havoni unga hamdam yaratdi.
O, aslida, aqlu kuch egasini
Ishqu ilhom bilan ko‘rkam yaratdi.

***

Ey do‘st!
“Otam qarib qoldi, tan-joni malol...” –
Bir farzand qoshimda turibdi behol.
Men dedim: “Tez borgil, tan qarisa-da,
Aqli qarimaydi, suhbatini ol!”

***

Ey do‘st!
Yuksak tog‘lar qori mangu erimas,
Buloqlarning suvi zinhor qurimas.
Ziroat oboddir, bog‘-rog‘lar barpo,
Har yonda tiriklik – ziynat xosu mos!

***

Ey do‘st!
Ko‘z berding, olamning ko‘rdim suratin,
Aql ato etding, ochdim siyratin.
Til berding va lekin u shuncha ojiz – 
Sharhi yo‘qdir hamon ko‘ngil hayratin!

***

Ey do‘st!
Bir to‘g‘ri o‘q bo‘lsang, yoyda erursan,
Munosib kuy bo‘lsang, nayda erursan.
Qoya qatorida sen ham bir qoya,
Mayda tosh ichida mayda erursan.



EY DO‘ST 
(Nasriy qayirmalar)

Olam – hikmat kitobi. O‘qib va uqib yasha.

***

Unutilgan har bir so‘z yangi.

***
Yaxshi kitob - itoatkor olam.

***

Olam taqdiri – odam taqdiri.

***

Vatanim tog‘ida yotgan toshning ham tarixi bor. Faqat uning tilini uqmoq lozim.

***

Vatan tandir. Non-tuzin unutganlar ko‘r bo‘ladi!

***

Eng buyuk jasorat Vatan taqdiri yo‘lida qilingan jasoratdir.

***

Vatan kamoloti uchun amaliy faoliyat vatanparvarlikdir.

***

Zamin abadiy emas, zaminmonand makonlar abadiy. Inson abadiy emas, insoniyat abadiy.

***

Ona tilisiz xalq - chirog‘i o‘chgan xalq.

***

Ko‘klamni birovning bo‘sag‘asidan qidirma.

***

Alp otadan, zot onadan.

***

Bir daraxt mevasi bilan, ikkinchisi guli bilan, yana biri soyasi bilan aziz.

***

Munosib bo‘lsang "buyuk" desinlar, ammo "bu yuk" deyishlaridan qo‘rq.