5.04.2025

 

 IQBOL MIRZO

O‘ZBEKISTON XALQ SHOIRI


ОЙДАН ТУШГАН ЭМАС


Ҳеч кимни бахт ўз-ўзидан қучган эмас,

Қуш ҳам кўкка машаққатсиз учган эмас.

Ойдин тунлар, осойишта, тиниқ тонглар

Ойдан тушган эмас, кўкдан тушган эмас.

 

Мевасин еб, боғини ҳам сўраб қўйгин,

Керак бўлса, боғ атрофин ўраб қўйгин.

Ниҳолларнинг кокилларин тараб қўйгин,

Озодлик ҳам, ободлик ҳам ўзи келмас,

Ойдан тушган эмас, кўкдан тушган эмас.

 

Бу бинолар қайдан бино бўлди экан?

Ким боболар қаддин расо қилди экан?

Нечук бизни бугун дунё билди экан?

Озодлик ҳам, ободлик ҳам ўзи келмас,

Ойдан тушган эмас, кўкдан тушган эмас.

 

Эртакларда мўъжизалар сеҳр сабаб,

Гулу гиёҳ кўкаргайдир меҳр сабаб.

Тафаккурнинг ҳурлигига недир сабаб?

Озодлик ҳам, ободлик ҳам ўзи келмас,

Ойдан тушган эмас, кўкдан тушган эмас.

 

Ўн саккизга кирган йигит сўзига боқ,

Юзига боқ, олов ёнган кўзига боқ.

Бу энг буюк хазинадир, дўстим, бироқ

Озодлик ҳам, ободлик ҳам ўзи келмас,

Ойдан тушган эмас, кўкдан тушган эмас.

 

Шижоатнинг, жасоратнинг маҳсули бу,

Ироданинг, заковатнинг маҳсули бу,

Улуғ Инсон танлаб олган ҳақ йўли бу,

Ўзбекистон, бундайин бахт ўзи келмас,

Ойдан тушган эмас, кўкдан тушган эмас.

 

AYDAN İNMEMİŞTİR


Hiç kimseye baht kendiliğinden gelmez,

Kuş bile göğe zahmetsiz uçmaz.

Aydın gece, huzur, berrak sabahlar

Aydan inmemiştir, göklerden inmez.

 

Meyvesini yeyince bahçesini sor,

Gerekirse bahçenin etrafını sar.

Fidanların kâküllerini tara da gör,

Özgürlük de, refah da kendiliğinden gelmez,

Aydan inmemiştir, göklerden inmez.

 

Bu binalar nasıl yükseldi acaba?

Kim ataların boyunu dimdik etti acaba?

Dünya bugün bizi nasıl tanıdı acaba?

Özgürlük de, refah da kendiliğinden gelmez,

Aydan inmemiştir, göklerden inmez.

 

Masallarda mucizeler sihirledir,

Çiçek ile bitkiler de yeşeriyor sevgiyle.

Düşüncenin özgürlüğüne sebep nedir?

Özgürlük de, refah da kendiliğinden gelmez,

Aydan inmemiştir, göklerden inmez.

 

On sekiz yaş delikanlının sözüne bak,

Yüzüne bak, alev ateş gözüne bak.

Bu en büyük hazinedir dostum, fakat

Özgürlük de, refah da kendiliğinden gelmez,

Aydan inmemiştir, göklerden inmez.

 

Cesaretin, cesurluğun ürünüdür bu,

İradenin, zekâvetin ürünüdür bu,

Ulu İnsan’ın seçtiği hak yoludur bu,

Özbekistan, böyle bir baxt kendiliğinden gelmez,

Aydan inmemiştir, göklerden inmez.


ЯГОНАСАН


Тупроғингда даҳолар хоки,

Ул соҳиби дунёлар хоки.

Боболарки, улуғ чинордек,

Момоларки, Қутлуғ Нигордек.

Чинорларки, бешиклар бўлган,

Келажакка эшиклар бўлган.

Сен онасан, муқаддас Ватан!

Ягонасан, муқаддас Ватан!

 

Хазинамсан, тахтим ўзингсан,

Қиёси йўқ бахтим ўзингсан.

Ер юзининг жаннати сенсан,

Яратганнинг санъати сенсан.

Жаннатбоғим, ҳазраттоғимсан,

Меҳробимсан, саждагоҳимсан.

Сен онасан, муқаддас Ватан!

Ягонасан, муқаддас Ватан!

 

Манглайдаги Дурри Акбарим,

Не кўзларни олган гавҳарим.

Қора ният, ғараз сўзлардан

Асрагаймиз ёмон кўзлардан.

Кўксим ичра юрагим – тумор,

Бу туморда қутлуғ номинг бор.

Сен онасан, муқаддас Ватан!

Ягонасан, муқаддас Ватан!


 

YEGANESİN


Toprağında dahilerin izleri,

O sahib-i âlemlerin tozları.

Atalar ki ulu çınarlar gibi,

Analar ki Kutlu Nigâr misali.

O çınarlar ki beşikler olmuş,

Geleceğe nice kapılar olmuş.

Sen bir anasın, mukaddes Vatan!

Yeganesin, mukaddes Vatan!

 

Hazinemsin, tahtım sensin,

Emsalsiz bahtım da sensin.

Yeryüzünün cenneti sensin,

Yaradanın sanatısın sen.

Cennet bahçem, aziz dağım,

Mihrap yerim, secdegâhımsın.

Sen bir anasın, mukaddes Vatan!

Yeganesin, mukaddes Vatan!

 

Alnımdaki en parlak incim,

Nice gözleri almış cevherim.

Kara niyetli, kinli sözlerden

Koruruz seni kötü gözlerden.

Göğsümdeki kalbim – muskamdır,

Bu muskada kutlu adın vardır.

Sen bir anasın, mukaddes Vatan!

Yeganesin, mukaddes Vatan!

31.03.2025



ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ ШОИРИ ИҚБОЛ МИРЗОДАН ЯНГИ ТАРЖИМАЛАР


КЎНГИЛ ҚУШИ

Кўнгил қушим сенда, жон қушим сенда,

Шам каби мўлтираб ёнишим сенда.

Эсизгина эссиз, деб кулма мендан,

Менда эс не қилсин, эс-ҳушим сенда.


GÖNÜL KUŞU

Gönül kuşum sende, can kuşum sende,

Mum gibi sessizce tutuşmam sende.

Beni akılsız sanıp gülme üstüme,

Bende akıl neylesin, aklım da sende.

*****

ДАРД БОШҚА

Бемор эдим, ўласан, деб табиб айтди,

Оқшом бориб ўзимга гўр ўйиб келдим.

Лекин табиб узилибди саҳар пайти,

Ўша гўрга табибимни қўйиб келдим.


DERT BAŞKA

Hasta idim, hekim dedi: "Öleceksin."

Akşam gidip kendime mezar kazdım.

Fakat sabah vaktinde hekim ölmüş,

O mezara hekimimi gömüp geldim.

*****

САККИЗИНЧИ МАРТГА ЯРИМ ҲАЗИЛ

Аёлга тош отиш мумкинми, деса,

Эркаклар баравар чайқайдилар бош.

Аёлга тош отинг қурбингиз етса,

Фақат... қимматбаҳо бўлсин ўша тош!


SEKİZİNCİ MART İÇİN YARI ŞAKA

"Kadına taş atmak mümkün mü?" dese,

Erkekler hep birden sallar başını.

Kadına taş atın, gücünüz yetse,

Ama... pahalı pırlanta olsun taşınız!

*****

СИНАМА

Қиймалаб юракни, дўстни синама,

Қийнама эркакни, дўстни синама,

Мақсадинг нима, эй дўсти ғарибим?

Сенга дўст керакми? Дўстни синама.


SINAMA

Yüreği sızlatıp dostu sınama,

Erkeği üzerek dostu sınama,

Maksadın ne senin, ey garip dostum?

Sana dost mu gerek, dostu sınama.

*****

СЕН КЕЛГУНЧА

Сен келгунча юрагимни ютиб тураман,

Кўзим юмиб кўзёшимни тутиб тураман.

Алдаб-сулдаб чалғитаман ўзимни ўзим,

Сен келгунча яшамайман, кутиб тураман.


SEN GELENE KADAR

Sen gelene kadar yüreğimi yutarım,

Gözümü kapatır, gözyaşımı tutarım.

Kendimi kandırır, avuturum bir hayli,

Sen gelene kadar yaşamam, beklerim.

***** 

БЕШЛИК

Зиғирнинг гулидек ёлғонга қарши,

Ёлғондан гуллаган инсонга қарши,

Инсонга айланган шайтонга қарши

Бош кўтармас бўлсанг бирор марта ҳам,

Қандай бош кўтариб юрасан, одам?!


BEŞLİK

Keten tohumu kadar yalana karşı,

Yalandan dem vuran insana karşı,

İnsana dönüşen şeytana karşı,

Baş kaldırmıyorsan bir defa olsun,

Nasıl başın dik gezersin, insan?!

***** 

У ДУНЁ

У дунё ҳам чакки бўлмаса керак,

Ҳеч ким таърифини айтиб келмади:

Қанча инжиқ хотин, қанча қўрс эркак

Тўғри келмади, деб қайтиб келмади.


ÖBÜR DÜNYA

Öbür dünya da fena olmasa gerek,

Kimse anlatayım diye geri gelmedi.

Nice kibar kadın, nice sert erkek,

Beğenmedim diye geri dönmedi.

*****

СОҒУНИЙ АРМОНИ

Барча хонни енгган ғолиб — дастурхон,

Ош ейман деганни егандир қурсоқ.

Қанийди, бирлашиб, бир мақсад томон

Ошга борган каби ошиқсак, ўртоқ...


SAĞUNİ’NİN ARMANI

Nice hanı yenen galip – sofradır,

Aş yemek isteyenin doymuştur karnı.

Keşke birleşseydik tek bir hedefe,

Aşa gider gibi koşsaydık, hani...

*****

ОНА ҚАДРИ

Онанинг дийдори офтобга тенглигин 

Олисда юрганда биласан, бола.

Онанинг кимлигин, меҳрнинг нелигин

Онангни кўрганда биласан, бола!


ANANIN KIYMETİ

Ananın yüzü güneşe bedeldir,

Uzakta kalınca anlarsın, evlat.

Ananın kıymetini, şefkatin özünü,

Ananı kaybedince anlarsın, evlat!

*****

ТАЖРИБА

Ҳаёт ўзи тенгсиз доно муаллим,

Тажриба инсоннинг мулки бўлади.

Арслон қариганда мушукдай ҳалим,

Бўри қариганда тулки бўлади.


TECRÜBE

Hayat, eşsiz bir bilge öğretmendir,

Tecrübe insanın en büyük servetidir.

Aslan yaşlanınca kedi gibi uysal,

Kurt yaşlanınca tıpatıp tilki olacaktır.

Türkiye Türkçesine Marufcan Yoldaşev aktardı

31.03.2025.

26.03.2025




 ЎЗБЕКИСТОН ХОТИРАСИ

Авлиёлар хоки, саҳобалар мақоми бўлмиш бу гўзал 

юрт ҳақидаги шеъримни ҳурмат ва ҳайратим рамзи деб қабул қилгайсиз. 

Усмон Мастон, 

Ўзбекистон дўстлик гуруҳи раҳбари


Семурғ мисоли учдик ота маконга,

Манзил: Тошкент, Самарқанду Бухоро.


Рўёмиди, ҳақиқатми кўрганларим,

Шукр келдим бу эртаквори диёрга.


Тупроғи – зар, боғи – бўстони жаннат,

Суви – оби ҳаёт, шифодир беморга.


 “Марҳамат!” дедилар, дастурхон тўла,

Ширмойи нон, олма, узум, анорга.


Ошқозоним тўйди ошу нонга хўп,

Дуо қилиб шукрайладик худога.


Минг ишва ила нозли боқар тарих

Ўхшар бунда дилбару дилшикорга.


Зумрадданми, ёқутданми қуббалар

Сафланишиб завқ берадир кўзларга.


Бордим Шоҳизинда, Амир Темурга,

Регистоннинг заррин Тиллакорига


Кўриб Чашми Айюб, кўркам Калонни,

Ўтиб қадим деворлардан Чорминорга


Хоки авлиё, мақоми саҳобадир,

Етишган бу ерда уламою умаро.


Ал Беруний, Замахшарий, Сарохсий,

Алломалар макон қурмиш бу диёрга.


Мотурудий, Бухорий шунда ётур,

Улуғбек ҳайрон боқар юлдузларга. 


Ибн Сино, Фаробий, Термизийлар,

Аҳли илм истасанг, кел бу диёрга. 


Ҳозир бўл, Рижолулоҳ ҳузурига бор,

Қутбул ақтоб, автод, аброру аҳёрга.


Ким йўқ, бунда ул олтин силсиладан:

Амир Кулол бунда, Самосий, Аҳрор.


Нажмиддин Куброю, Али Ромитан,

Ғиждувондан пир Алоуддин Аттор.


Мафтун бўлдик Шоҳи Нақшибандга,

Алишер Навоий эрур шоҳи ашъор.


Ром бўлиб “ала бизикруллоҳ” амрига,

Бўйсун, эй нафсим, аврод ила азкорга


Кўргил, хазинаи Ўзбекистонни, эй дўст,

На билсин қийматини айтма ағёрга.


Шароби маънавийдан маст бўлдим бугун,

Мени мастон айлаган ўхшамас хумморга. 

Турк тилидан Маъруфжон Йўлдошев ўгирди.


3.03.2025


қиш тақвимни унутди чоғи

ва ё баҳор ҳали уйқуда

қор ёғди, тинмади тун бўйи

йўлаклар ҳайратда 

томлар англолмади бу сирни

дарахтлар жимгина эгди бошини

қор остида топишмоқ каби

топилмоқни кутди ғунчалар.  

деразадан онам

кўкни кузатар

булутларга қараб кунни чамалар

тина қолса эди дея пичирлар

хаёлида қишлоқ, куралмаган том ва 

жўжалар...

тақвимни қиш унутди чоғи

ва ё баҳор ҳали уйқуда

03.03.2025

M.Y.

1.03.2025

 

эҳтимол

мендан

сендан

биздан

ҳаммадан кўра 

дарахтлар соғингандир баҳорни

шохларда бир ажиб ҳаяжон

ирмоқдай шошгандир танда жон

куртаклар ранг олиб қуёшдан

хушхабар кутгандир қушлардан

эҳтимол

мендан

сендан

биздан

ҳаммадан кўра

тупроқ соғингандир баҳорни

майсалар ям-яшил хаёллар

туш каби оловранг лолалар

уруғлар куч олиб тупроқдан

хушхабар кутгандир самодан

эҳтимол

мендан

сендан

биздан

ҳаммадан кўра

онам соғингандир баҳорни

нигоҳлари қушга айланиб

дуога айланиб нурга айланиб   

куртакларга хушхабар йўллаб

баҳорни кутгандир интиқиб...   

28.02.2025

21.02.2025



 


Şiir Kırıkları

İkbal Mirza

Sırderya’ya buzdan uzun köprü yaptı

Tanrım.

Ben vuslattan umudumu kesmişim.

***

Ağaç dallarında son yaprak

İlkbahara dek asılı kaldı

Madalya gibi.

***

Sokakta 

sana mektup yazıyordum.

Ellerini açıp

Dilenci geldi.

***

Ben ona uzun uzun bakakaldım,

Gayet insana benziyordu o.

***

Rüzgar gibi geldi.

Rüzgar gibi gitti.

Titremekle kaldı yürek.

***

Yol çantama

Nevai’yi koyuver!

Ben uzağa gidiyorum.

***

Çocukken kuşların dilini biliyordum,

Şimdi hayvanların dilini bile anlıyorum.

***

Dorman -

Edebiyatın ormanı.

Bülbülleri arıyorum.

***

Kadiri’yi gören,

Çolpan’ı gören,

Osmanları gören ıhlamur ağacı duruyor,

Hiç bir şey görmemiş gibi.

***

O kadar garip idi ki

Haddinden fazla büyük görünüyordu

Madalyası.

***

Ben geldim, dedi o.

Aklı kendinde değildi. 

***

Kimde elemin var?

Kimde öcün var?

Neden bu kadar uluyorsun

Hokand rüzgarı?

***

Taşkent’e kadar uçakta,

Hüda ile beraber geldim.

***

Gözlerinde

Kendimin

Aksini gördüm.

***

Gözlük

Kelebekler gibi

Kondu burnuma.

***

Her şey var! - dedi o

Her

Şey.

***

Ben şairim! – diye

Yırtınıyordu o.

***

Nevai’nin gözlerine 

Kıyamette

Nasıl bakarız?

***

Var olduğunu bilseydim

Bu hayata gelmezdim.

***

Senden mektup geldi

Artık okumaya gerek kalmadı.

***

Kalbimin etrafında

yine tek başıma kaldım.

***

Ağabeyimle sıkı dost idik.

Sonra o zengin

Oldu.

***

Sen gelme, 

Ben kendim gelirim

Bahar!


M.Yoldaşev çevirdi.