8.03.2015

Қадим қудуқ

ҚАДИМ ҚУДУҚ

Ҳаётда ҳаммамизнинг ҳам ҳеч кимга айтолмайдиган бир сиримиз бор.
Ва албатта эски қудуғимиз ҳам...
Ва ҳаммамиз ҳам бир кун сартарошмиз
                                                                   қудуққа "тошини" ташлаган...
Аммо қамиш йўқ,                      
                              чўпон йўқ,                                      
                                               Искандар йўқ...
Қудуқда қачон қамиш ўсади-ю, қачон бир чўпон уни топиб най қилади?
Қамишдан най чаладиган чўпон топилса, уни англайдиган Искандар бормикан дунёда...
Сир..
Қудуқ...
Тушмиди ўнгмиди...
Мен қадим бир қудуқ эдим...
Тошдан бир-бир ўриб чиқилган...
Ҳар тошига бир сир,                               
                                  бир гуноҳ,
                                                    бир савоб ўйилган...
Қудуқ эдим:
                   Ҳар унган қамишни қуритиб
                                                                    эзиб
                                                                           унишига имкон бермаган...
Сирни бошдан-охир гуноҳ билган,
Гуноҳларни бошдан-охир сир деб билган...
Айтилмаслиги керак деб билган:
яхшини, ёмонни, тўғрини, эгрини,
дардни, ҳасратни, орзуни, армонни
Тош қобирғалари остида минг йиллар асраган.
Қиёмат қойимнинг калитини қўйнида сақлаган.
Қудуқ...
Қадим қудуқ...
Азим қудуқ...

...

ЭСКИ ҚУДУҚ
Абдулла Орипов
Ҳамма биладиган ривоят булдир: 
Эмиш Искандарнинг бор экан шохи. 
Уни яширолмай сартарош қурғур
Қудуққа айтибди,  шулдир гуноҳи. 
Яшаб келмоқдаман ўзимга кўра, 
Ўтган-кетган сирдан кўнглим эрур тўқ. 
Лекин недир менга етишмас сира, 
Балки етишмайди у эски қудуқ. 

8 мартнинг қисқа ва маҳзун тарихи


Аввало, азиз опа-сингиллар байрамингиз муборак бўлсин!
Қизиқиб кўрганмисиз, 8 мартни қачондан бери байрам сифатида нишонлаймиз?  
8 март Халқаро хотин-қизлар куни сифатида БМТ томонидан эътироф қилинган кунлардан биридир. Алоҳида кун сифатида нишонлашдан мақсад эса, аёлларнинг ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий соҳалардаги муваффақиятини қутлаш, ташвиқ қилишдан иборат бўлган.
1857 йилнинг 8 мартида АҚШнинг Нью-Йорк шаҳрида 40.000 текстил ишчиси шарт-шароитларни яхшилаш талаби билан иш ташлаган эди. Манбаларда полиция ва ишчилар ўртасида чиққан тартибсизликларда 129 аёл ҳалок бўлгани қайд қилинади. 
1910 йил 26-27 август кунлари Копенгагенда бўлиб ўтган Халқаро хотин-қизлар конференциясида машҳур немис социалисти Клара Цеткин 1857 йилда ҳалок бўлганларни хотирлаш мақсадида алоҳида бир кунни тайинлаш таклифи билан чиққан эди. Бу таклиф бир овоздан қабул қилинган, аммо кун аниқ белгиланмагани учун баҳорнинг илк ойида нишонлаш урф бўлган. 1921 йил Москвада бўлиб ўтган 3-Халқаро аёллар конференциясида 8 мартни "Дунё меҳнаткаш аёллар куни" сифатида нишонлаш таклиф қилинади. Урушлар туфайли бу кунга эътибор берилмайди. Аммо 1960-йилларнинг охирида АҚШда бу кун нишонлана бошлагандан сўнг БМТ 1977 йилнинг 16 декабрида 8 мартни "Халқаро хотин-қизлар куни" сифатида эътироф қилади.
Шундан буён бу тарихий сана кенг нишонланиб келинади. 
Байрамингиз билан...    

7.03.2015

Америка ҳиндуларининг ҳикматли сўзлари


Америка ҳиндуларининг ҳикматли сўзлари

Орқамда юрма, йўлбошчинг эмасман. Олдимга ўтма, муридинг эмасман. Сенга эргашиб юра олмайман. Ёнимда юр. Сени кўриб турай, шунда иккимиз тенг бўламиз. 
***
Овламоқчи бўлсанг энг заиф кийикни овла. Соғломлари насл сурдириши зарур.
***
Тинчлик ва бахт ҳар онда мавжуд. Тинчлик ва бахт ҳар одимда бор. Руҳият масалаларида сиёсатга ўрин йўқ.
***
Бошқа бировнинг камчилиги ҳақида гапиришдан олдин ўз чориғингнинг ичига боқ.
***
Битта душман кўп, юзта дўст оздир.
***
Бир марта “мана буни ол” дейиш, икки марта “мен бераман” дегандан афзалдир.
***
Тўхта, тингла. Тинмай гапираверсанг ҳеч нимани эшитолмайсан.
***
Душманимни кучли ва жасур қил. Агар уни енгсам хижолат бўлмайман.
***
Агар соя инсон бўйидан узун бўлса, демак қуёш ботаётган бўлади. 
***
Агар ҳар ким биттадан муҳтожга ёрдам берса, ер юзида эҳтиёжманд қолмайди. Ҳар кун бир кишига ёрдам бер!
***
Кўзда ёш бўлмаса, руҳда камалак ҳосил бўлмайди.
***
Кўзинг билан эмас, қалбинг билан қарор қил.
***
Билим мозийдир, ҳикмат эса истиқбол.
***
Ҳар бир киши фарқли туш кўради. Буни эслаб туришда ҳикмат бор.
***
Хиёнат дўстлик занжирини занглатади; вафо эса ялтиратади.
***
Баҳорда ерни аста бос, чунки тупроқ унга хомиладордир.
***
Инсоннинг ичида бири яхши бири ёмон иккита ит доим уришиб яшайди. Қайси бирини кўпроқ боқсанг ўша ғалаба қилади.
***
Инсон табиатдан узоқлашган сари қалби ҳам қаттиқлашиб боради.
***
Инсон кўзи айтган сўзларни тил талаффуз қила олмайди.
***
Бургутни унинг пати безаган ўқ билан уриб туширадилар.
***
Мағлубиятни номардлик билан қозонилган ғалабадан кўра афзал бил. Биринчиси бир муддат қийнайди, иккинчиси эса бир умр.

/Турк тилидан Маъруфжон Йўлдошев таржимаси.

6.03.2015

Юнус Эмро



КЕЛ, КЎР МЕНИ ИШҚ НАЙЛАДИ...

Мен юраман ёна-ёна
Ишқ бўяди мени қона
На оқилман, на девона
Кел, кўр мени ишқ найлади?

Гоҳ эсарман еллар каби
Гоҳ тўзарман йўллар каби
Гоҳ оқарман селлар каби
Кел, кўр мени ишқ найлади?

Оқар сувлардек тошаман
Юрак-бағримни доғлайман
Шайҳим, он баон йиғлайман
Кел, кўр мени ишқ найлади?

Ё қўлим тутиб турғаз мени
Ё васлига етказ мени
Кўп йиғлатдинг, кулдир мени
Кел, кўр мени ишқ найлади?

Мен кезарман эл-юрт кезиб
Шайҳим дерман ўздан кечиб
Ғурбатда ҳолим ким билур
Кел, кўр мени ишқ найлади?

Мажнун мисоли кезарман
Ул ёрни тушда кўрарман
Уйғониб ғамга тўларман
Кел, кўр мени ишқ найлади?

Мискин Юнус, бечораман
Бошдан оёқ ғамбодаман
Дўст элида овораман
Кел, кўр мени ишқ найлади?
Маъруфжон Йўлдошев таржимаси

Arkadaşlık


ARKADAŞLIK


İyi dostluklar, hesapsız kurulur. /BALZAC

Табула раса


ТАБУЛА РАСА


Бўш лавҳа,
бўм-бўш қоғоз, қалам урилмаган оппоқ саҳифа...
Инсон туғилганида оппоқ қоғоздай, бўм-бўш саҳифадай дунёга келармиш...
Секин-аста тажриба қозониб ҳаёт учун керакли билимларни ўзлаштириб борар экан.
Шахс сифатида камол топар, бўм-бўш саҳифани иқтидорига кўра тўлдириб бўяб-бежаб бораверар экан.
Табиийки, бу бир фалсафий оқим (эмприционизм) тарафдорларининг фикри.
Бунинг аксини иддао қиладиганлар ҳам бор, албатта.
Инсон туғилмасидан олдин зарурий билимларнинг минимумига эга бўлади.
Буни мунтазам таъкидловчилар ҳам алоҳида бир оқимни (рационализм) ташкил қилади.
Уларга кўра, инсон умри давомида аввалдан ато қилинган "минимум"ни мукаммаллаштириб боради.
Яъни лавҳа, оқ қоғоз бўм-бўш эмас, аксинча, "кўринмас қалам" билан ҳаётнинг баланд-пасти чизиб қўйилган...
Ниманидир ўрганиш тажриба қозониш эмас, балки моҳиятдаги яширин мавжудликни хотирлаш холос...
Бўш лавҳа,
бўм-бўш қоғоз, қалам урилмаган оппоқ саҳифа...
Табула раса...
Расо табула...

5.03.2015

Usman Azim



Özbekistan Halk Şairi Usman Azim 1950 yılında Özbekistan’a bağlı Surhanderya vilayetinin Gaza köyünde doğdu. 1972 yılında Taşkent Devlet Üniversitesinin Gazetecilik Bölümünden mezun olan genç şair ilk şiir kitabını İnasnı Anlama (1979) adıyla yayımladı. Bu kitabıyla birlikte ismini tüm ülkeye duyurmayı başardı. Radyo, gazete, dergi ve tiyatroda çalışmakla birlikte şiir, destan, hikaye, tiyatro ve sinema eserleri yazdı. Usman Azim Özbekistan Yazarlar Birliğinin bölüm başkanı, Özbekistan Cumhurbaşkanı divanında danışman ve bölüm müdürü gibi görevlerde bulundu. Usman Azim’in yayımlanmış kitaplarından bazıları şunlardır: Halet (1979), Akibet (1980), Közgü (1983), Suret Parçaları (1985), Ders (1985), Bahşiyane (1989), Uyganış Azabı (1991), Gussa (1994), Uzun Tün (1994), Yürek (2009), Fanus (2010), Kolaj (2010) vd. Usman Azim Türk, Ukrain, Rus ve diğer halk şairlerinin şiirlerini Özbekçeye yüksek maharetle çevirmiştir. Şairin Türkiye Türkçesine aktarılan aşağıdaki şiirleri 1995’te yayımlanan “Seçmeler” kitabından alınmıştır. 



Affet… Gece değil, ben karayım,
Yıldız ile gönlünün arasındayım.
Canım, gönlün mum misali titriyor,
Muma bağrım veremeden yastayım.

***

Gözlerin kara senin, kaşların kara,
Yüzlerin ak senin, gülüşün beyaz,
Elindeki minnet taşların kara,
Bana masum bakıp duruşun beyaz.

Unutuşun - kara, hicranın kara,
Özlemin bembeyaz, mektubun beyaz,
Gezdiğin öç ile şefkat yolları kara,
Bana bıraktığın dertlerin beyaz.

Akşamım, sabahım, zamanım kara,
Senin için döktüğüm gözyaşım beyaz.
Senin de benim de kaderim kara,
Otuz dört yaşında saçların beyaz.

İnan yürek aktır, karadır keder,
Ak-kara renkler var bizim bahçede.
Ben milyon renk adın bilirdim, inan
İkimiz de çok mutlu olduğumuz anda.

***

Yürek
Göğsümde bir kuş var - uçar durmadan
Yüksek-yükseklerde uçar - görür rüyalar.
Uçar yaralı olduğunu anlayamadan
Ve ölür bu kuş uçup giderken…

***

Her gece
Hatıran kalbime döner
Fetheder
Bir anda
Can ve cismimi
Dışarı çıkarım -
gece aydınlık…
O anda
Ağlarım
Söylerken ismini…

***
Sen uyuyorsun
Pencereden inen ay ışığı
Yavaş yavaş
Yorganına ulaşıyor

Dünyanın en güzel kadını
Ay ışıklarına örtünüp uyu
Ay ışıklarını kucaklayıp uyu
Benim özlediğim dudaklarını
Ay’ın dudaklarına değdirip uyu

Ben gelemem, yürek taşla dolu
Söyle, ne zaman cisimsiz olabilirim
Ay ışığı olmak mümkün mü, söyle?
Ve ne zaman Ay ışığı gibi ellerim
Siyah saçlarını okşar titreyerek?

Dünyanın en güzel kadını
Bir ömür mü gerekir yahu
Ay ışığına dönüşmek için…

Hayat Türküsü

Bahçedeki iki ağaç -
Birbirine intizar.
Sen bir ağaç,
Ben bir ağaç,
Yana yana tükendik, yar.

Ama bahar geldiğinde,
Açılmak gerekirmiş,
Gül açıp, meyve verip, yaprak döküp,
Saçılmak gerekirmiş.

Rüzgarlara gönlüm açtım,
Gül-yaprakların dilinde.
Rüzgarın avucunda getirdiği,
Her soluğun gönlümde.

Ama bahar geldiğinde,
Açılmak gerekirmiş,
Gül açıp, meyve verip, yaprak döküp,
Saçılmak gerekirmiş.

Toprağa bağlanmışım,
Köküm toprak altında.
Geceleri fısıldarım,
Bakıp boyu posuna.

Ama yaşamak gerkirmiş,
Açılmak da gerekirmiş,
Gül açıp, meyve verip, yaprak döküp,
Saçılmak da gerekirmiş.

Bahçedeki ikki ağaç -
Birbirine intizar.
Sen bir ağaç,
Ben bir ağaç,
Yana yana tükendik, yar.

***
Ben yorulup sana dayandım, hakiket,
Saat zil çalmakta
Konuşalım, gel.
Korkma,
Geçti, bitti bir günlük dehşet
Bugün İkinci Nisan,
Gerçek
İkinci Nisan…

***

Gönlümü verdim,
Ömrümü verdim.
Canımı verdim,
Yadsın bana.

Necat kadar,
Umut kadar,
Hayat kadar,
Yâdsın bana.

Şenlik kadar,
Şadlık kadar,
Visal kadar,
Uzaklardasın.

Sabır kadar,
Süküt kadar,
Ölüm kadar,
Feryatsın bana.
Aktaran: Marufcan Yoldaşev